Kako položiti stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu - Kompletan vodič

Interesovanje za oblast bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji rapidno raste, a sve više ljudi razmišlja o polaganju stručnog ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu. Bez obzira na to da li ste već na nekom radnom mestu koje zahteva ovu kvalifikaciju, želite da se prekvalifikujete ili tek planirate karijeru u ovoj struci, ovaj sveobuhvatni tekst pomoći će vam da se što bolje pripremite.

U nastavku donosimo detaljan pregled svega što treba da znate - od uslova prijave, preko same forme ispita i konkretnih pitanja, do saveta za učenje i realnih perspektiva koje vas očekuju. Trudili smo se da informacije budu maksimalno korisne, oslanjajući se na višegodišnja iskustva polaznika i aktuelne propise.

Ko može da polaže i šta se zapravo dobija

Često se postavlja pitanje da li je za polaganje potrebna fakultetska diploma ili je dovoljna srednja škola. Odgovor je - zavisi od toga gde želite da radite. Trenutno važeći propisi omogućavaju da svako, bez obzira na stručnu spremu, može da položi stručni ispit i dobije zvanje lica za bezbednost i zdravlje na radu. Ukoliko imate samo srednju školu, moći ćete da se zaposlite u jednoj firmi ili ustanovi (npr. dom zdravlja, fabrika, opština) i obavljate poslove za tu firmu.

Međutim, ukoliko želite da radite u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno da pružate usluge većem broju klijenata, tada vam je neophodno visoko obrazovanje, najčešće iz oblasti tehničkih, medicinskih ili bezbednosnih nauka. Takođe, postoji podela na dva nivoa: osnovni ispit za lice za bezbednost i zdravlje na radu (onaj koji većina polaže) i ispit za odgovorno lice za pregled i proveru opreme za rad i ispitivanje uslova radne okoline - taj drugi je znatno složeniji i za njega se traži minimalno 180 ESPB sa odgovarajućeg fakulteta.

Dakle, iako svako može polagati, prednost na tržištu rada definitivno imaju kandidati sa visokim obrazovanjem, pogotovo ako žele ozbiljniju poziciju i platu. Ipak, ono što mnogi ističu jeste da je najvažnija sama dozvola i položen ispit, jer zakon trenutno izjednačava veliki broj profila.

Struktura ispita - četiri celine, jedan dan

Ispit se održava u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, najčešće vikendom, a ceo proces traje oko šest sati. Sastoji se od četiri usmena dela i jednog pismenog zadatka. Evo kako to izgleda iz ugla polaznika:

Prvi deo - Međunarodni izvori i zakon o BZR

Ulazi se u kancelariju, izvlači papirić sa tri pitanja. Ispitivač će vas pitati o konvencijama (npr. 81, 148, 155, 161), ugovorima o osnivanju Evropske unije, principima prevencije, obavezama poslodavca, definiciji lica za bezbednost, savetu za bezbednost i zdravlje, inspekcijskom nadzoru, licenci… Pitanja su konkretna, ali se očekuju kratki, smisleni odgovori. Ispitivač (često neko stariji i ljubazan) će pomoći ako zastanete, ali neće tolerisati potpuno neznanje osnovnih pojmova.

Ovaj deo većina prolaže lako jer se pitanja ponavljaju i gradivo je opšte.

Drugi deo - Radno pravo, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstvena zaštita

Tu se proverava poznavanje Zakona o radu, Zakona o PIO i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Pitanja su vezana za godišnji odmor, prekovremeni rad, diskriminaciju, povredu na radu, beneficirani radni staž, prava iz penzijskog osiguranja, obavezno zdravstveno osiguranje… I ovde se izvlači papirić, a ispitivač je obično žena, izuzetno korektna. Potrebno je znati definicije, rokove i uslove.

Pismeni deo - Izrada akta o proceni rizika za jedno radno mesto

Ovo je bio predmet mnogih promena. Ranije je bilo dozvoljeno korišćenje literature, laptopa, pa i gotovih primera procene rizika. Sada, prema novijim pravilima, kandidat dobija samo spisak šifara opasnosti i štetnosti i dobije jedno radno mesto. Može da koristi metodu koju želi, ali ne sme da unosi štampane materijale. Na raspolaganju su dva sata da se napiše celovit akt - od opisa procesa rada, prepoznavanja opasnosti, primene kinney metode (ili matrice 5x5), izračunavanja rizika, propisivanja mera, pa do zaključka da li je radno mesto sa povećanim rizikom.

Najvažnije je da se ispoštuju svi koraci navedeni u pravilniku o proceni rizika. Ispitivač posle samo prelista rad i skoro uvek ga prihvati - ali očekuje se logika, a ne prepisivanje napamet. Zbog toga mnogi preporučuju da se unapred pripreme primeri za nekoliko tipičnih zanimanja (automehaničar, zavarivač, konobar, radnik na krovu) kako bi se stekla rutina.

Treći deo - Usmena odbrana procene rizika

Tu se brani napisani akt. Ispitivač (često direktor Uprave ili član komisije) postavlja pitanja iz pravilnika o proceni rizika: šta je opasnost, šta su štetnosti, kako se vrši podela, kako se pokreće postupak procene, koje su obaveze poslodavca, šta je hijerarhija procene, itd. Ponekad se traži i da se objasni odabrana metoda ili legenda. Mada se u poslednje vreme ovde pokazuje strožiji kriterijum, kandidati koji su temeljno savladali gradivo prolaze bez većih problema.

Četvrti deo - Opšte i posebne mere zaštite (pravilnici)

Ovde nastupa najteži segment jer se pitanja izvlače iz ogromnog broja pravilnika: gradilišta, električna energija, buka, vibracije, ručno prenošenje tereta, oprema za rad, zaštita od požara, azbest, skele, hemijske štetnosti, biološke štetnosti, prva pomoć, oznake, saobraćajne površine i još mnogo toga. Ispitivač postavlja konkretna pitanja - vrednosti, dozvole, obaveze. Često se traže brojke: granična i akciona vrednost buke (85 dB, 80 dB), vrednosti vibracije za šaku-ruku i celo telo, minimalno osvetljenje, površina gradilišta za plan izvođenja radova…

Ako zastanete, može se dobiti potpitanje iz drugog pravilnika, ali suština je da ispitivač ne pušta lako. Zato se preporučuje da se svi pravilnici detaljno pročitaju barem jednom, a najvažnije delove nauče napamet. Veliki broj polaznika baš ovde padne, pa je ulaganje dodatnog vremena ključno.

Najčešća pitanja i praktični primeri

Na osnovu više desetina iskustava sa polaganja, izdvajamo konkretna pitanja koja se stalno ponavljaju. Ovo nije zamena za literaturu, ali odlično služi kao provera spremnosti:

• Definicija lica za bezbednost i zdravlje na radu prema zakonu
• Konvencija 81 o inspekciji rada - šta je, koga pokriva
• Ugovor o osnivanju EU - Rim, Luksemburg, Mastriht
• Obaveze poslodavca kod donošenja akta o proceni rizika
• Razlika između granične i akcione vrednosti za buku i vibracije
• Šta sadrži prijava radova na gradilištu
• Kako izgledaju oznake zabrane, upozorenja i obaveštenja
• Koje su zahteve za mašine za lakšu upotrebu - član o ergonomiji
• Preventivni i periodični pregledi opreme za rad - rokovi, sadržaj
• Rad na visini - preko koje visine (kompromisno 2 m) i mere zaštite
• Kumulativna masa pri ručnom prenošenju tereta - za žene npr. 800 kg dnevno
• Beneficirani radni staž - ko ga stiče i pod kojim uslovima
• Opšti zahtevi za upravljačke uređaje opreme za rad
• Primena ličnih zaštitnih sredstava - obaveza poslodavca, izbor
• Evakuacioni izlazi i saobraćajne površine - dimenzije, oznake
• Procena rizika po kinney metodi - verovatnoća, učestalost, težina posledica
• Dokumentacija potrebna za rad sa visokim naponom
• Šta sadrži prostorija za prvu pomoć
• Klasifikacija štetnosti - fizičke, hemijske, biološke, psihofiziološke

Važno je napomenuti da se ispitivači trude da pomognu ako vide da kandidat zna logiku, ali ne podnose “bubanje bez razumevanja”. Posebno u delu sa pravilnicima, očekuje se da znate suštinu, a ne da recitujete članove.

Kako se pripremiti i gde nabaviti literaturu

Priprema traje u proseku dva do tri meseca, mada ima i onih koji su intenzivnim učenjem od dve nedelje položili. U velikoj meri zavisi od predznanja i količine slobodnog vremena. Evo šta se najviše preporučuje:

• Skripta - postoji nekoliko varijanti, obično se kupuju preko interneta za 1000-2000 dinara. Jedna od najpoznatijih je ona koja se stalno ažurira, sadrži izdvojena pitanja i odgovore, ali sama skripta nije dovoljna.
• Zbirka propisa - knjiga autora Vere Božić, Sime Košića i Bože Nikolića, koja sadrži sve relevantne zakone i pravilnike. Korisna je kao polazna tačka.
• Pravilnici sa sajta Uprave za BZR - obavezno skinuti aktuelne verzije, posebno one koji su menjani (npr. pravilnik o polaganju ispita, pravilnik o bezbednosti mašina, pravilnik o proceni rizika).
• Obuke i seminari - čuveni “Božin kurs” (četvrtak-subota), obuka u kompaniji TechPro (Železnik) ili drugim licenciranim centrima. Iako koštaju (25.000+ dinara), mnogi kažu da značajno olakšaju razumevanje i daju smernice. Posebno korisno može biti prisustvovanje polaganju i pre prijave - dozvoljeno je doći i slušati ispit.
• Online forumi i društvene mreže - deljenje iskustava, pitanja sa polaganja, preporuke za skripte. Iako se ne mogu ovde navoditi linkovi, lako je pronaći grupe posvećene baš ovom ispitu.
• Praktična vežba pisanja procene rizika - uzmite nekoliko opisa poslova (može i sa interneta) i probajte da samostalno uradite akt koristeći kinney ili matricu 5x5. To vam daje rutinu i ekonomiče vreme na ispitu.

Saveti za dan ispita

Najveći neprijatelj svih kandidata je tremor i blokada. Ispitivači su toga svesni i često daju smernice, ali neće vas vući za rukav. Ovo su provereni saveti:

• Dođite odmorni - ispit počinje u 9 i traje do kasnog popodneva. Ponesite vodu, nešto slatko, olovku i čiste papire za koncept.
• Koncept koristite slobodno - niko vam neće zameriti, a pomaže da smirite misli.
• U prvim sobama (zakoni i međunarodno pravo) budite opušteni - tu se najbrže prolazi, a atmosfera je opuštenija.
• Za pismeni deo iskoristite puna dva sata - napišite što više, čak i detalje koji vam se čine suvišnim. Ispitivač mora da vidi da ste razumeli proces.
• Kod usmene odbrane pravilnika budite precizni - ako ne znate tačan broj, bar opišite logiku. Izbegavajte “otprilike” i “valjda”.
• Ako zapnete, tražite da ponove pitanje ili molite za podpitanje - pokazaćete da ste spremni na saradnju.
• Ne odustajte - nekoliko ljudi je doživelo da im se na kraju, iako nisu znali sve, ispitivač smiluje jer su pokazali trud.

Koliko košta i kako se prijaviti

Taksa za polaganje osnovnog ispita (stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu) iznosi 12.520 dinara (cena može da se menja, potvrditi na sajtu ministarstva). Dodatno se plaćaju takse za uplatnicu i obradu, pa ukupni trošak može biti oko 13.000 dinara. Iskusniji kažu da je dobro prijavljivati se putem pošte preporučeno, uz popunjen obrazac sa podacima o poslodavcu (ili kao fizičko lice). Obično se na poziv čeka mesec do dva, pa se preporučuje da se ne žuri već da se ispit prijavi tek kada ste sigurni da ste spremni.

Perspektive, plate i realnost na terenu

Posao lica za bezbednost i zdravlje na radu može biti izuzetno isplativ, ali i naporan. U našoj zemlji postoji ogroman broj agencija koje nude usluge, ali i dalje vlada manjak kvalitetnih kadrova, posebno u stranim kompanijama koje primenjuju integrisane sisteme bezbednosti prema EU standardima. Plate variraju enormno - od minimalca u nekim domaćim ustanovama, do 700-1.700 evra u inostranim firmama za srednji nivo, a na višim menadžerskim pozicijama (HSE menadžer) i preko 3.000-5.000 evra.

Međutim, treba biti realan: realna početna plata za lice koje tek položi ispit a nema iskustva, kreće se od 40.000 do 80.000 dinara, zavisno od regiona i poslodavca. Posao obuhvata mnogo terena (obilaženje gradilišta, fabrika), papirologiju (evidencije 1-14), organizaciju seminara i obuka, procenu rizika, izradu programa, praćenje propisa… Zato se vremenom stiče ugled i mogućnost zarade.

Ono što posebno bodri jeste činjenica da je bezbednost i zdravlje na radu sve traženija oblast, naročito sa pridruživanjem evropskim standardima. Čak i ako se za sada sporo menjaju navike poslodavaca, mladi ljudi koji uđu u posao sa ozbiljnim znanjem i željom za stalnim usavršavanjem (licence, bodovi, seminari) mogu izgraditi stabilnu karijeru.

Zaključak - isplati li se trud?

Ako ste spremni da uložite dva do tri meseca ozbiljnog učenja, ovaj ispit nije bauk. Ključ je u kombinaciji skripte, čitanja pravilnika, provere sopstvenog znanja na primerima i, što je najvažnije, smirenosti na dan polaganja. Ne dozvolite da vas iskustva onih koji su padali obeshrabre - većina onih koji su dobro spremili položi iz prve.

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu pruža široke mogućnosti - možete raditi u javnom sektoru, privatnoj agenciji, fabrici, gradilištu ili kao nezavisni konsultant. Iako će se zakoni sigurno menjati i zahtevati više obrazovanja, za sada je polaganje stručnog ispita otvoreno za skoro sve. Zato, ako ste već počeli da se raspitujete, ne oklevajte - prikupite literaturu, organizujte vreme i hrabro krenite u ovaj izazov.